Ovla­šće­ni pla­ner iz fir­me Ka­pi­tal in­vest, či­ji je vla­snik li­der DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić, uče­stvo­vao je u iz­ra­di pla­na ko­jim je kon­tro­verz­nom bi­zni­sme­nu Stan­ku Ca­ne­tu Su­bo­ti­ću da­ta mo­guć­nost iz­grad­nje ho­te­la od 750 so­ba na ostr­vu Sve­ti Ni­ko­la kod Bu­dve. U pi­ta­nju je na­crt pro­stor­nog pla­na po­seb­ne na­mje­ne za obal­no pod­ruč­je Cr­ne Go­re, ko­ji je ra­ni­je za jav­nu ras­pra­vu po­nu­di­lo Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma.
Je­dan od čla­no­va ti­ma ko­ji je uče­stvo­vao u iz­ra­di pla­na je i prof. dr Ra­di­slav Jo­vo­vić. Na­kon što je Mi­lo Đu­ka­no­vić 2012. go­di­ne pre­u­zeo funk­ci­ju pre­mi­je­ra, on je pra­va upra­vlja­nja u fir­mi Ka­pi­tal in­vest pre­nio na Ra­di­sla­va Jo­vo­vi­ća, ko­ji je po­čet­kom 2015. go­di­ne po hit­nom po­stup­ku od In­že­njer­ske ko­mo­re Cr­ne Go­re, kao ovla­šće­ni pred­stav­nik fir­me, do­bio li­cen­cu za pla­ne­ra.
Su­bo­ti­će­va kom­pa­ni­ja San in­vest­ments upla­ti­la je 2015. go­di­ne Op­šti­ni Bu­dva dug od 600.000 eura na ime go­di­na­ma ne­iz­mi­re­nog po­re­za za če­ti­ri hek­tara ze­mlje na ostr­vu Sve­ti Ni­ko­la. Na tom pod­ruč­ju, pre­ma na­cr­tu pro­stor­nog pla­na po­seb­ne na­mje­ne za obal­no pod­ruč­je Cr­ne Go­re, mo­gu­ća je grad­nja objek­ta od 750 so­ba u kon­cep­tu vi­so­ke vri­jed­no­sti, uz ma­ri­nu do 150 ve­zo­va.
Pr­va ban­ka, či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar Aco Đu­ka­no­vić, brat Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, dva pu­ta je po­ku­ša­va­la da pro­da ostr­vo, jer Su­bo­tić ni­je vra­ćao kre­dit ko­ji je po­di­gao ka­ko bi ku­pio ze­mlji­šte ko­je se u ka­ta­stru vo­di kao „Školj”. Na pr­voj li­ci­ta­ci­ji ban­ka je po­nu­di­la dio ostr­va po ci­je­ni od 28 mi­li­o­na eura, ali ni­je bi­lo za­in­te­re­so­va­nih. Ku­pa­ca ni­je bi­lo ni na dru­goj li­ci­ta­ci­ji kra­jem ma­ja 2009. go­di­ne, ka­da je ci­je­na bi­la 21 mi­li­on eura.
Me­đu­tim, po­čet­kom ja­nu­ara 2010. go­di­ne upra­vo u vri­je­me ka­da je fir­ma San in­vest­ments pro­la­zi­la kroz fa­ze pro­mje­ne upra­vljač­ke struk­tu­re u re­gi­stru pri­vred­nih su­bje­ka­ta, de­si­lo se da je Su­bo­tić vra­tio vla­sni­štvo nad ostr­vom ti­me što je vra­tio kre­dit Pr­voj ban­ci. I po­red to­ga, ban­ka i da­lje dr­ži hi­po­te­ku nad di­je­lom ostr­va, ali ona ni­je ak­ti­vi­ra­na, a raz­log je što je ostao sa­mo ma­nji dio du­ga ko­ji Su­bo­tić tre­ba da iz­mi­ri.
Jo­vo­vić je, s dru­ge stra­ne, sa­ra­đi­vao sa Re­pu­blič­kim za­vo­dom za ur­ba­ni­zam i pro­jek­to­va­nje (RZUP), či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar Aco Đu­ka­no­vić. Osim što za­jed­no kre­i­ra­ju plan­sku do­ku­men­ta­ci­ju, bra­ća Đu­ka­no­vić po­slov­no sa­ra­đu­ju i u Pr­voj ban­ci. Do­sko­ra­šnji pre­mi­jer je pre­ko fir­me Ka­pi­tal in­vest kod Pr­ve ban­ke oro­čio pre­ko mi­li­on eura de­po­zi­ta.
Su­bo­tić je i ra­ni­je na­ja­vlji­vao broj­ne po­du­hva­te u Bu­dvi, ali do­sad od to­ga ni­je bi­lo ni­šta. Vla­snik je ču­ve­ne vi­le „Mon­te­ne­gro” na Sve­tom Ste­fa­nu. Iako je go­di­na­ma po­mi­njan u afe­ra­ma šver­ca du­va­na, is­tra­ge u po­stup­ci­ma vo­đe­nim u ne­ko­li­ko dr­ža­va ni­je­su za­sad okon­ča­ne osu­đu­ju­ćom pre­su­dom.
Dok mu se u Sr­bi­ji i Ita­li­ji su­di­lo zbog šver­ca du­va­na, on je ži­vio i ra­dio u Švaj­car­skoj, či­je za­ko­no­dav­stvo ni ne pri­zna­je kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, za ko­je je Su­bo­tić op­tu­žen po srp­skim za­ko­nu. Ita­li­jan­ski sud ni­ka­da ni­je tra­žio nje­go­vo iz­ru­če­nje, već je na jed­nom od ro­či­šta pri­je ne­ko­li­ko go­di­na tu­ži­la­štvo sa­op­šti­lo da od­u­sta­je od svih op­tu­žbi, či­me je po­stu­pak ob­u­sta­vljen.
Su­bo­tić je tr­go­vi­nu ci­ga­re­ta­ma po­čeo pri­je vi­še od dvi­je de­ce­ni­je, a iz­mje­stio je 1997. go­di­ne u Cr­nu Go­ru. To se po­klo­pi­lo sa su­ko­bom iz­me­đu Đu­ka­no­vi­ća i re­ži­ma SPS-a u Sr­bi­ji. M.V.


Ho­će da „raz­vi­ja­ju” na­u­tič­ki tu­ri­zam

Pre­ma pla­nu či­ji je je­dan od auto­ra i Đu­ka­no­vi­ćev sa­rad­nik Ra­di­slav Jo­vo­vić, pod­ruč­je či­ji je vla­snik Su­bo­tić pred­vi­đen je za „raz­voj” na­u­tič­kog tu­ri­zma.
– Za pri­hvat plov­nih obje­ka­ta na­u­tič­kog tu­ri­zma po­god­ne lo­ka­ci­je pri­ve­zi­šta, kao po­seb­no iz­gra­đe­ni i ure­đe­ni obal­ni ili sa oba­lom po­ve­za­ni pro­sto­ri za pri­vez plo­vi­la, uz tu­ri­stič­ke kom­plek­se i sa­dr­ža­je su Sve­ti Ni­ko­la, Oblat­no, Lu­šti­ca bej, Nji­vi­ce, La­za­ret, Me­lji­ne, Ze­le­ni­ka, Gla­va­ti, Pr­čanj, Bo­ni­ći, Žu­pa, i Ro­se – na­vo­di se u tek­stu pla­na.